|
|||||||
|
|
|
|||||
|
|
|||||||
klima zaštita drveće i grmlje voće sukulente domaća galerija adrese i literatura
SUPTROPIA
Sajt posvećen proučavanju i gajenju suptropskih biljaka u kontinentalnim uslovima
Ovaj sajt je nekomercijalnog karaktera.Sve adrese domaćih i stranih proizvođača su navedene bez ikakve nadoknade.Sve fotografije koje nije snimio autor skinute su sa drugih lokacija kao fotografije za slobodnu distribuciju u nekomercijalne svrhe.Reklame na vrhu strane su vlasništvo FREESERVERS.COM koji hostuje ovaj sajt.
Pojedine strane su još uvek u fazi izrade.Hvala na razumevanju.
Kada se kod mene javila ideja za sastavljanje jednog ovakvog sajta,prvo pitanje je bilo,u kojoj meri su ljudi kod nas zainteresovani za ovu oblast.Sudeći po broju sajtova i foruma,u svetu ovo više i nije tako nova tema.Samim tim,pretpostavio sam da bi i kod nas postojao dovoljan broj ljudi kojima bi podaci,ovde izneti,bili od velike pomoći.S druge strane,mnogima će ovo biti iznenađenje,jer sam mnogo puta čuo:"Palme u Srbiji!?Nemoguće!"A kao što ćete videti,mnoge od suptropskih biljaka se mogu gajiti i u mnogo lošijim klimatskim uslovima nego što su naši.Drugo pitanje je bilo,zašto gajiti takve biljke ako postoji verovatnoća da one ne uspeju kod nas,a opet,postoji izuzetno veliki broj ukrasnih biljaka i voćaka(sukulenti baš i nema mnogo)koje se već dugi niz godina uspešno gaje?Odgovor sam našao u specijalnom izdanju jednog našeg poljoprivrednog časopisa,gde u članku o mediteranskom bilju doslovce stoji:"Teorija koja ukazuje da se sade samo one vrste koje su primjerene samo prostoru i staništu sa kojim raspolažemo je često u kontradikciji sa samom suštinom hortikulture koja teži unošenju novih i drugačijih biljaka.I kad bi tako razmišljali,uzgajali bi u vrtovima samo grab i bukvu,odnosno,samo otporne vrste koje se često agresivno šire i na taj način bi znatno smanjili broj vrsta koje su nam na raspolaganju." Uostalom,pre dvadesetak godina malo ko je znao da kivi može da uspeva i kod nas,a danas je sve više vinjaga na okućnicama,pa i komercijalnih zasada.Ne bih išao tako daleko da tvrdim da se klima menja,ali su neke stvari definitivno drugačije,naročito u poslednjih desetak godina,kao posledica više faktora (sa ovom tvrdnjom se ne slažu neki stručnjaci, ali brojke govore u prilog tome).Mada i dalje postoji mogućnost ekstremnih minimalnih temperatura,zime su,generalno gledano,sve toplije.Tome se,naravno,ne treba radovati,ali ako je već tako,treba iskoristiti mogućnosti koje pruža.Takođe,uvek je prisutan aspekt eksperimenta i želja za pomeranjem granica.Na kraju,ono što je mene lično i prvenstveno podstaklo da se zainteresujem za ovu tematiku,jesu brojne suptropske biljke koje sam video ovde,u Nišu: juke,aukube,smokve,albicije,opuncije pa i pokoja palma ili citrus i sve popularnije banane,agave i lijanderi.
Za neke od predstvljenih biljaka samo se uslovno može reći da su suptropske.Neke potiču iz suptropskog pojasa,ali sa visokih planina,gde definitivno ne vlada suptropska klima,(trahikarpusi,banane,većina sukulenti).Ipak,veći deo porodica tih biljaka,pa čak i veći deo rodova u slučaju nekih,pripada suptropskom flornom elementu(ako se uopšte može govoriti o postojanju takvog).Druge biljke,opet,potiču konkretno iz oblasti sa suptropskom klimom,ali imaju areal široko i kroz oblasti sa umerenokontinentalnom pa i kontinentalnom klimom,tako da mnogi ljudi o njima više i ne razmišljaju kao o biljkama čije gajenje zahteva posebnu pažnju(puno drveća i grmlja,neke juke,pojedino voće).I na kraju,treću grupu predstavljaju biljke koje potiču čak iz tropskih predela,ali se već odavno kultiviraju u suptropskim,gde su pokazale znatnu otpornost na niske temperature(šeflera,bugenvilija,senegalska urma,livinstone,aka).
Praktično polovinu predstavljenih biljaka niti sam video u spoljnim uslovima u Srbiji,niti čuo da ko gaji,a sigurno je jednu četvrtinu prilično teško gajiti i očuvati.Na primer,nisam siguran da će neko u skorije vreme moći da održava neku bugenviliju,neke od manje otpornih palmi,ukoliko su suviše velike da bi se adekvatno mogle štititi,ili da dobije zrele plodove ake,ali eto prilike,demantujte me.U svakom slučaju,možete me kontaktirati putem Email-a,javiti ako gajite nešto zanimljivo,poslati fotografiju(po mogućstvu manju od 200KB)koju ću objaviti u galeriji ili postaviti pitanje u vezi sa ovom tematikom na koje ću vam odgovoriti(ukoliko budem znao odgovor,biće još bolje).
U svakom slučaju,ovaj sajt može pomoći i svima onima koji traže biljke za saksiju,a i onima koji žele da unesu novine u svoje bašte kako u umerenom ,tako i u submediteranskom i mediteranskom području.
Na kraju,pomenuću imena ljudi i organizacija koji su mi pružili dragocene informacije za sastavljanje sajta.Hvala/Thanks to
Kiril Donov,Bernhard Voss,Benny Moeller Jensen,Milan Vulić,Martin Molek,Dušan Pijanović,Goran Šekularac,Radosav Pantelić,Jelena Sajić,Ankica i Milan Matić,redakcija časopisa "Moć prirode",redakcija časopisa "Moja lepa bašta",Suzana Stevanović(tehnička podrška),Miloš Stojanović(teh.p.),Slobodan Griva(teh.p.),Dragana Petrović(lektor sajta).
Branislav Petrović,sastavljač sajta
U nastavku strane naći ćete objašnjenja za lakše korišćenje sajta.
Na strani klima su neki osnovni klimatski podaci u vezi sa našim područjem.Na strani zaštita su predstavljeni različiti tipovi zaštite biljaka u zimskom periodu.Na strani domaća galerija nalaze se fotografije biljaka koje sam ja fotografisao i gde ću objavljivati vaće fotografije(ukoliko ih pošaljete).Na strani adrese i literatura nalazi se spisak sajtova i strana koji obradjuju ovu tematiku,a takodje i spisak knjiga i časopisa korišćenih za sastavljnje sajta,kao i spisak preporučenih(stranih)knjiga i časopisa.Drveće i grmlje sadrži spiskove palmi,bambusa,četinara,paprati,eukaliptusa,magnolija,rododendrona i ostalog drveća i grmlja koje nisam mogao da svrstam u posebne grupe sa osnovnim,uopštenim podacima za svaku grupu i sa vezama ka svakoj biljci pojedinačno.I sledeća dva su organizovana na isti naćin.Voće sadrži spiskove citrusa i voćaka bliskih njima,aktinidija,banana i ostalog voća.Sukulente sadrže spiskove sa agavama,jukama,travolikim sukulentama,kaktusima i ostalim sukulentama.Svaka od navedenih grupa biljaka ima stranu sa spiskom imena odakle postoje veze ka strani sa svakom biljkom pojedinačno.Na svakoj od pojedinačnih strana naći ćete pored fotografije i ime biljke,latinsko(sa poznatim sinonimom) i domaće.Neka domaća imena su navedena prema već utvrđenim nazivima,ali u mnogo slučajeva nije postojalo poznato naše ime,tako da sam ta imena davao prema adekvatnim stranim(uglavnom engleskim) imenima ili ih jednostavno prevodio sa latinskog.Ispod imena je u nekim slučajevima dodata naznaka da te biljke potiču iz tropskih predela ili da imaju areal u kontinentalnim predelima.Ispod toga,osim kraće zabeleške,poređane po brojevima,nalaze se sledeće stavke: